Политика: 08.09.2009.

Новински чланци о нама:

Произвођачи пасуља из Равног Тополовца основали су удружење "Тополовачки пасуљари" ради обједињавања производње, набавке и продаје на домаћем и страном тржишту

Дорађени пасуљ у том банатском селу у општини Житиште продаје се ове сезоне по 130 до 140 динара за килограм, а у Удружењу пасуљара праве сада извозну рачуницу од два евра за килограм.

Село Равни Тополовац, које припада Средње Банатском округу, има дугу традицију и погодно обрадиво земљиште које годишње донесе од 300 до 400 тона пасуља.

Тополовчани су пасуљ до сада, углавном, продавали на домаћим пијацама, или накупцима.

О значају пасуља за ово банатско место говори и организовање традиционалне Пасуљијаде

На ТВ каналима о нама:

Тополовачки пасуљ на домаћем и страном тржишту

Пасуљ надалеко чувен

За Равни Тополовац, у Банатској општини Житиште, не кажу без разлога да је село пасуљара. Пасуљ је у неку руку и симбол села, по њему је оно и посебно чувено. Овде се жуто-зелени пасуљ, веле Тополовцани у шали, ако треба гаји и на улици. Имају они и своју надалеко познату Пасуљијаду и Асоцијацију производаца пасуља „Топловацки пасуљари“, али некако се кисело осмехују када се помене цена пасуља. Младен Жужа, председник асоцијације пасуљара тврди да би сваких десет тона, које је прошле године произвео, дао по цени од један евро за килограм. Али шта вреди, вели, кад накупци плацају једва 80 динара, а других купаца готово да нема.

- Домаћу производњу уништице увозницки лоби, држава непотребно и неконтролисано троши девизе за увозни пасуљ сумњивог квалитета из Кине, Аргентине, Киргистана, Канаде и ко зна откуда, а ми не знамо шта цемо са својим родом, јада се Жужа, додајуци да је због овакве ситуације на тржишту све мање заинтересованих за чланство у Асоцијацији производаца пасуља. –Када смо пре три године регистровали удружење било нас је 27, а сада је остало свега 13 чланова. Пасуљ углавном продајемо накупцима али и на пијацама. Цена која се достиже у продаји на велико највише је до 80, а на пијацама 150 динара по килограму.

За разлику од српског просека од 1,1 до 1,3 тоне, са хектара тополовацких њива убере се више од две, а понекад и близу три тоне пасуља. Тополовцани тренутно на лагеру имају око 200 тона пасуља прошлогодишњег рода. Више од трећине земљишта које обрадују житељи села, око 270 хектара, засеје се пасуљем, а производња се заснива на примени најсавременијих агротехницких сазнања, у сарадњи са Институтом за повртарство у Смедеревској Паланци. За потребе овог института, последњих година у све већим колицинама производе семе пасуља и бораније, које се пласира на домаће тржиште, али и инострана тржишта.

- Срећа је што пасуљ, ако се добро заштити, може да се цува до пролећа и сачека, евентуално, бољу цену, каже Жужа, уздајући се у веце разумевање државе за пасуљаре и бољу срећу на тржишту.

У селу живи 1.450 становника, а просецна старост је 42,4 године. У насељу има 466 домаћинстава цији просецан број чланова износи 2,90. На основу овога могло би се реци да Равни Топловац спада међу времешнија села и да нема перспективу.

Више оптимизма, када је реч о будућности села, ипак уливају пасуљари. Они доминирају међу пољопривредним производађима, али има и домаћина, који се да би у шаренилу пољопривредне производње опстали, интензивно баве и узгојем живине. Тако је и у породицном газдинству Милорада Каракаша где годишње, уз пасуљ који гаје на 30 хектара, обрну и до шест турнуса бројлера. Каракаш тренутно у два одвојена живинарника тови 600 бројлера.

- Пасуљ, кад га продамо на велико, наплатимо једном годишње, а бројлере више пута у току године. Ако не цури, сигурно капље, поготово што је пласман сигуран, а купци стални, каже Милорад Каракаш кога смо затекли како с мајком Милијаном пребире жуто-зелени пасуљ.

Овај домађин по занимању конобар, радио је десетак година у струци, али је све то, када је фирма у којој је радио отишла у стечај, баталио и окренуо се пољопривреди и живинарству.

- Пасуљ нам је, што би се рекло, у крви, али гајимо и кукуруз и соју, највише због исхране бројлера. Уз помоћ струцњака савладали смо и вештину справљања крмних смеша, давања неопходних витамина, као и водење бриге о здрављу живине која се гаји у затвореном простору.

Иако годишње произведе десетак тона пасуља, Милорад нема жељу да постане цлан сеоске асоцијације производаца пасуља. Нема, наравно, ништа против оних који се удружују, али стање на тржишту приморава га да гледа само своју рацуницу.

Да је за сваки посао потребан добар план и дигитрон најоцигледнији је пример домацин Миле Жарковиц, који се с породицом доселио у Равни Топловац 1995. године. Обртадују 15 хектара земље, а пасуљ гаје на два и по хектара. Тешко је наци купца за продају пасуља на велико, па су принудени да иду на околне пијаце у Житиште и Зрењанин.

- Динар са земље је најцрњи и зато се тешко долази до њега, каже Миле.

Управо због несигурног прихода са њиве, Жарковици су пре три године поцели да се баве узгојем живине и производњом конзумних јаја. Кредитима су се задужили да би опремили живинарник, али посао на срецу иде, купаца има, а најбоља цена се, кажу, постиже на пијаци. Тренутно држе 900 кока носиља које дневно снесу и до 800 јаја.

Муци их неизвесност у пољопривреди и што не знају колико це то трајати. Деца се школују у Београду и неизвесно је да ли це се вратити да живе на селу.

За разлику од Жарковица, породица Булаја се, по доласку у село из околине шибеника, уз узгој пасуља, определила и за повртарство. Поцели су производњу парадајза на њиви, посао се с временом проширио па су купили две машине за цедење парадајза. Прошле године је цена литра цеђеног сока од парадајза била 30 динара, чиме су углавном били задовољни. Добар део оствареног профита уложили су изградњу и опремање нове куце.

Да би обезбедили континуирану производњу, осим што на два хектара гаје парадајз, баве се и производњом у пластеницима. Имају три мања пластеника у којима производе салату, спанаћ и парадајз за рану потрошњу.

- Када би могли да добијемо неки повољан кредит, сигурно би проширили производњу и још више имали раног поврћа за тржиште, поручује глава породице Божо Булаја, коме у послу помажу супруга и син.

Живот Тополовчана, како сами кажу, „са земље и на земљи“ није лак. Пасуљари су излог села, покретачи његовог развоја и отуда никако не могу да разумеју што надлежни не схватају њихову муку када је пласман пасуља у питању. Ипак,

без обзира на све недаће, пасуљ из Равног Тополовца је надалеко чувен.

РТВ Воводина

28.09.2008.

Пољопривреда инфо: 01.02.2010

Цело село живи од пасуља

Две трећине житеља Равног Тополовца бави се гајењем пасуља уз примену најсавременијих агротехничких знања, а, како кажу, могли би да буду конкурентни и на светском тржишту

Равни Тополовац – Када би се сав пасуљ произведен ове године у атару села Равни Тополовац сместио у теретни воз, композиција би била дуга 40 вагона. Година је била берићетна па је и овдашња „Пасуљијада“, одржана протеклог викенда, била нарочито весела.

Масовно гајење пасуља у овом селу почело је пре двадесетак година, на посебно за то одређеним њивама, а не, као дотад, у сенци кукуруза или сунцокрета. Производња се убрзо показала као врло исплатива, ницале су нове куће, по тополовачким шоровима било је све већих и лепших трактора и аутомобила. Последњих пет година, почетком септембра, у славу пасуља се овде приређује велика фешта на коју долазе и они који су Равни Тополовац одавно напустили. Међу свим за овакве прилике уобичајеним ићем и пићем доминира пасуљ из казана: клот, или са сланином, сувим ребарцима, коленицама, густ или чорбаст.

Председник Удружења произвођача пасуља Младен Жужа каже за наш лист да се 75 одсто житеља Тополовца бави производњом пасуља:

– Не само да гајимо пасуљ на више од 300 хектара, већ ту интензивну производњу заснивамо на примени најсавременијих агротехничких знања. Поред новосадског, повезали смо се и са Институтом за повртарство из Смедеревске Паланке чији стручњаци посећују наше њиве, а ми за њихове потребе у све већим количинама производимо семе пасуља и бораније, које се пласира и на инострана тржишта – истиче Жужа.

Милош Деспот је ове године имао више од десет хектара под пасуљем, а понегде је род достизао и три тоне по хектару, што се већ сматра рекордним приносом.

– Напредујемо из године у годину, и то са све мање физичког рада – наглашава Милош, а његов пријатељ Ново Зубац додаје:

– Годинама смо биљку косили, па је онда сушили. Онда смо користили специјалну ручно направљену машину за брање. Сада се испоставило да се пасуљ може вршити класичним комбајном са прилагођеним ситима. То је епохалан напредак, јер су сада за скидање пасуља са њиве довољна два радника.

Произвођачи с којима смо разговарали на „Пасуљијади“ тврде да могу бити конкурентни и на светском тржишту, јер је овдашње поднебље погодно за гајење пасуља, а за своје највеће конкуренте на европском тлу сматрају колеге из Пољске и Бугарске.